Novi blog
Žao mi zaista, ali ja se nikako ne snalazim na ovom blogu. Od sada sam ovde:hejloly.blogspot.com
svašta ponešto
pet - 28.03.2008
ned - 09.03.2008
Errow
Hello narode,
Blog mi je u totalnom rasulu, a blage veze nemam šta se desilo i kako to da popravim. Taman sam savladala ono staro, kad oni promeniše sve i sada sam ponovo na početku. Najbolje od svega je da sam zaboravila lozinku pa se nisam mogla ni da logujem. S teškom sam mukom rešila taj problem i to je za sada sve što sam uspela da uradim.
Normalno, nisam sedela skrštenih ruku, uradilo se ponešto.Pošto se ne sećam više šta sam prikazala, a šta ne moraću to da proverim, da se ne ponavljam.
Zima se malo poigrava sa nama, pa su nam dobro došle ove zimske papučice i ljubičasti grejači koji idu uz prsluk koji sam ranije već prikazala.
Već polako prelazimo na pamuk, a od ostataka vune možete napraviti ponjavice. Ove je radila moja mama, prikazujem ih jer nekome mogu poslužiti kao inspiracija.
Za proleće i leto ištrikala sam crvenu majicu. Još nije sasvim gotova.
Pozdrav drage pletilje i čitamo se uskoro!
Od Mirja21, u 14. mart 2008 9:06:09
čet - 24.01.2008
DILEMA
Dogadjaj je tekao ovako. Mladja ćerka je sa drugaricom radila zadatak iz likovnog. Pravile su nekakvu figuru od gline. Moj dragi mužić, koji inače ima afiniteta prema raznim vidovima stvaralaštva, jednostavno nije mogao da odoli a da im se ne priključi. Već slutite da je na kraju čitavu figuru napravio sam, na radost drugarica koje su se smejuljile po strani. Za to vreme sam ja spavala, a kada sam ustala normalno da mi se dragi odmah pohvalio svojim remek delom. Ja sam normalno pokušala da pokažem oduševljenje, ali me je odmah provalio, jer jednostavno ne mogu da se susdržim od komentara. Figurica je bila vrlo „interesantna“. Naime, glava je bila idealna, telo takodje, ali jedno s’ drugim se nikako nije uklapalo. Glava je bila prevelika. Moje se sugestije izazvale uvredjenost kod mog dragog, uostalom kao i uvek kada mu nešto prokomentarišem, vezano za njegov rad. Iz svega ovoga sledi moje pitanje - Treba li govoriti istinu, odnosno svoje mišljenje? Često se nadjem u nezgodnim situacijama, kada upitana za mišljenje, jednostavno ne mogu da odolim a da ne kažem ono što mislim. Mislim, sasvim je logično da ako te neko pita za mišljenje želi i da ga čuje. Ili možda...
Do sada sam se uglavnom, ljudima do kojih mi je stalo, trudila da govorim ono što mislim. Nekada, u stvari jako često, to ne nailazi na odobravanje, pa se ja onda trudeći se da se iz toga nekako izvučem, da stvar ublažim, još više zapetljam i na kraju ni sama nemam pojma šta sam rekla. Lakše je sa poznanicima ili ljudima koje svakodnevno srećem. Tu jednostavno prećutim ako mi se nešto ne dopadne ili promrmljam nešto neodredjeno. Mada, upitana direktno za mišljenje, znam i tu da zabrljam dosta puta.
Sa ćerkama je takodje situacija ponekad jako zapetljana. Jednostavno smatram svojom dužnošću da im uvek govorim svoje mišljenje. Da li su nešto dobro napravile, da li im nešto dobro stoji (to posebno). Onda se setim svoje majke kako je uvek imala primedbe na sve što napravim i kako me je to strašno nerviralo. Danas je situacija sasvim drugačija - odobrava sve što uradim ili kažem, prosto veliča. Normalno i to mi ide na živce. Deluje mi malo neiskreno ili sam možda ja postala sasvim savršena. Eto, to je ta dilema koja me proganja. Umorim se od stalnog vaganja, reći ili ne reći. Možda baš zbog tog razloga i imam tako malo prijatelja. Ne mogu se opustiti sa ljudima kojima ne mogu reći svoje iskreno razmišljanje, a da se oni ne uvrede. Umem li ja da prihvatim tudje sugestije? Pa, beš i ne. Ali to je već druga tema.
Zanima me vaše mišljenje - Treba li govoriti istinu, odnosno svoje mišljenje i vaša iskustva na tu temu. Možda bi jednostavna statistiku dala jasan odgovor. Zato, please, ostavljajte komentare.
Ovo je heroina, povod, ali sasvim nebitna za ovu priču.
....eto ja bih tu na primer istakla sta mi se svidja, a sta mi se ne svidja precutala bih.....dok, ako idem s drugaricom u soping i ona se zalepi za neku stvar, reci cu joj iskreno kako joj stoji, cak i ako joj ne stoji...
..sve zavisi od vaznosti situacije... ;)
...ne verujem da sam puno (ili uopste) pomogla.... :)
A neznam zasto se tvoj suprug tako ljuti.I da je glava prevelika, to ne smeta. Mozda ce on otkriti neki novi stil. Nikad se ne zna.Najpoznatiji umetnici nisu bili prihvatceni u svoje vrijeme. Mozda ce tvoj muz izmisliti novi pravac u umetnost. :) Neznam kako zvuci ovo sto sam ja napisala ali imala sam namjeru dati kompliment.
p.s.neznam za ostali ali meni ne izgleda glava velika.
Mene negativne kritike prvo malo rastuže, ali kad stanem na loptu prihvatim ih kao konstruktivne i popravim što se popraviti da!
Mislim da se iskrenost isplati jer se okružiš samo s onima koji to cijene.
Od Magical (Neregistrovan), u 8. mart 2008 8:46:55
Od Anoniman (Neregistrovan), u 13. maj 2008 2:46:59
sub - 05.01.2008
Srećna Nova
Ovih sam dana jako kreativna i produktivna. Ova jeziva hladnoća deluje na mene nekako čudno. Samo bih sedela i bavila se ručnim radovima. Pa i svi ovi praznici. Previše je to za mene. Umesto da me to razdrma i pokrene, sasvim suprotno, ja sam kao meda ušuškana u toplini svoga doma i osećam se sigurno i spokojno. Kao da sam na nekom pustom ostrvu okružena vunom i koncima. Možda je to neka unutrašnja samoodbrana od prizemnih stvari i svakodnevnih životnih problema. A možda su samo godine. Poslednjih desetak godina kao da živim u nekom snu. Živim u malom predivnom mestu kraj reke. Imamo sve što nam treba, samo bez uobičajene jurnjave i gužve. Jednostavno mi se dopada život koji živim i bar jednom nedeljno mi padne na pamet neka turobna misao - samo da se ne desi ništa da prekine ovu idilu. Možda bi se mnogi nasmejali ovoj mojoj rečenici, jer ne može se reći da živim u nekom blagostanju, niti da mi ne nedostaje puno toga, ali na kraju krajeva to su samo materijalne stvari, a bez njih se kako vidimo može. Sve u svemu, društveni život - nula, finansije - katastrofa, posao - prijatna monotonija (normalno bez osetne nadoknade), deca - hvala bogu zdrava i ... pa izlazim na kraj sa njima, muž -tu bi se već dalo pisati (od 1 do 10 recimo slaba 7) i to je to. Sigurno se pitate jel’ ova normalno, šta je tu fantastično? Sve je u glavi i očekivanjima. Izgleda da su se meni kockice uklopile, pa svima koji svrate takodje želim u Novoj godini da im se uklope kockice.
Što se tiče kreativnosti i produktivnosti, uradila sam jedan bolero koji fenomenalno pristaje meni i mojim ćerkama takodje, a na slici je normalno najmladji model.
Tu su i dve kapice, uradjene za nepun sat. Ma šalim se naravno. Ova crvena beretka je trebala da bude jastučić, ali sam se u poslednjem trenutku predomislila. Heklana je od jako meke vunice, tako da izgleda skroz paperjasto.
Ova šarena je trebala da bude prsluk, ali je takodje u poslednjem trenutku dobila drugu namenu. Može se nositi na hiljadu i jedan način. Ovo su neke od mogućnosti. 
Za petak veče sasvim dovoljno od mene. Good night!
Od Magical (Neregistrovan), u 18. januar 2008 19:48:48
sub - 22.12.2007
Zima, zima epa šta je?
Zaista imama jaku želju da ovaj blog održim u životu, ali želja je jedno, a mogućnosti su nešto drugo, pa sam tim povodom pripremila par sličica uz čiju ću pomoć vam prikazati par situacija iz mog života.
Prvo je bio moj rodjendan, pa sam izmedju ostalih poklona dobila i par najdražih od mojih najdražih osoba. Od mladje ćerke novi CD Sergeja Ćetkovića i predivan buketić koji ću vam pokazati sledeći put. Od starije ćerke kozmetiku i divnu crvenu ružu.
Od dragog keš, k’o i obično, jer teško kad da mi pogodi ukus, ali iskupio se ovim prelepim ružama.
Malo zimske idile, iako mi je već preko glave, a faktički nije ni počela. Da bar ima snega. Ove su sličice od pre dve, tri nedelje kad smo išli na selo.
Za kraj malo ručnog rada. Nešto što sam radila još letos.Pamučni top bez ledja:
Naranžasta majica:
N
Dve kape, smedja i bordo, varijante istog uzorka, ideju sam dobila od Goce i uradila ih ovih dana.
A najponosnija sam trenutno na ovaj jastuk koji sam radila čitavo popodne, jer je materijal vrlo klizav i osipa se, a i bilo mi je materijala knap. Drugi isti takav sam uradila za duplo manje vremena.
p.s. nešto mi se desilo sa blogom, fale neke sličice, probaću da sredim kad nadjem vremena.
Od Anoniman (Neregistrovan), u 22. decembar 2007 11:55:46
Od Anoniman (Neregistrovan), u 22. decembar 2007 11:56:10
ned - 09.12.2007
Hello, I am back!
Vidim da me polako isključuju sa lista omiljenih blogova pa reših da se malo aktiviram. Bacim ja povremeno pogled na neke blogove, tek da vidim radi li se išta. Nisam ni ja bila lenja, ali bilo je previše posla oko gradjevinskih radova na kući. To mi je uzimalo jako puno energije, a ono malo preostale trošila sam na ručne radove. Uradila sam par letnjih topića, zatim narandžastu majicu, a trenutno mi je na iglama nekakav bolero, neka moja varijanta. Za sada prilažem par sličica, ali verujem da ću uskoro pokazati i ostalo.
Dosta me okupira i renoviranje dečje i spavaće sobe. Uglavnom je sve završeno, ali sam se poslednjih dana bavila detaljima i još uvek tragam. Ubaciću i neku sličicu, kada uhvatim vremena. Muči me i uredjenje hodnika, pošto je dosta nezgodnih dimenzija i nezgodnog položaja, tj. ima četvora vrata, tako da imam samo jedan slobodan zid. Napraviću skicu za koji dan, pa ću vas zamoliti za koju idejicu.
Inače, još sam uvek noćobdija, nikako da se odreknem te loše navike. Pomagajte, ako boga znate. Osećam se umorno i tromo. Promenila sam boju kose, čisto da nešto promenim, a navike su iste. Puno cigareta, kafe, štrikanja, igranja igrica, po koja svadjica sa članovima porodice i to je to. Svekrvu neću ni da spomenem. Ama, baš nijedanput. Možda u nekom drugom postu.
čet - 05.07.2007
Još malo crteža...
Zahvaljujem svima na pohvalama, Misha, Drenka, Bodulka, Lodnonka. Bodulka, tvoja ideja dolazi u obzir, što se tiče ramova. Ovo su još dva crteža, koja su prevelika da bi ih skenirala, pa sam ih slikala. Možda imate ideju kako da ih nazovem. Podsećaju li vas na nešto? Ili možda izazivaju kakav osećaj? Svaka ideja je dobrodošla.
Prva faza gradjevinskih radova je završena i svečano proslavljena. Sada možemo odahnuti, mada nas čeka još dosta toga, ali o tom - potom. Danas je celi dan lila kiša, a nas baš briga. Do pre dva dana smo strepeći gledali u nebo i molili boga da nam podari još sunčanih dana. Na našu radost molbe su uslišene. Već dva dana zasluženo uživamo u lenčarenju. Možda si dopustimo još koji dan uživancije. Ovog trenutka zaista mogu reći - Život je lep!
p.s. - Igrice koje trenutno igram: Greedy xp, Pinball, Passage3, TSquares, Royal Sudoku, Kyodai2d...
Otvorena za predloge. Hvala unapred!
Od Loly, u 5. jul 2007 2:04:00
Od drenka (Neregistrovan) (Neregistrovan), u 5. jul 2007 19:13:00
Od Goce (Neregistrovan) (Neregistrovan), u 9. jul 2007 9:47:00
Od romantales (Neregistrovan) (Neregistrovan), u 9. jul 2007 21:06:00
Od Gora 12 (Neregistrovan) (Neregistrovan), u 12. oktobar 2007 16:38:00
pon - 25.06.2007
Nešto malo drugačije
Nekada sam bila prava umetnička duša. Možda to i nije bilo tako davno, mogla bih ponovo da pokušam. Sećam se da sam se baš bila zarazila sa tim crtanjem. Mogla bih koji i da uramim, imam ih još desetak, ali nemam ideje kakav bi ram došao u obzir. Svakako bi morali biti u staklu.
Od misha (Neregistrovan) (Neregistrovan), u 26. jun 2007 9:18:00
Od drenka (Neregistrovan) (Neregistrovan), u 26. jun 2007 21:56:00
Od bodulka (Neregistrovan) (Neregistrovan), u 29. jun 2007 16:38:00
sub - 23.06.2007
EVO MENE
Ovog trenutka dobih neodoljivu želju da napišem par reči. Nemam pojma otkud mi to baš u ovom trenutku, ali požurih da to obavim jer trenutak brzo prodje, pa tako i želja za pisanjem. Ma nisam se ja nimalo ulenjila, u poslu sam preko glave. Zatrpani smo gradjevinskim radovima, dogradjivanjem, pregradjivanjem i slično. Ko je bar nešto od toga radio zna o čemu govorim. Tako da su ručni radovi, moj voljeni hobi, sada zapostavljeni. Nešto sam i započela, ali to mi baš sporo ide.
Najdraže mi je da kada se umorim skuvam kaficu i odigram par igrica na kompjuteru.
Iako sam bila filmofil ranije u poslednje vreme nikako da naletim na neki dobar film da me zainteresuje. Ili sam ga već gledala ili je dosadan. Skoknem ja povremeno do nekog mi omiljenog bloga, tek da sam u toku. Divim se curama koje su tako otvorene u svojim pisanjima, Sandra, Goce i druge, ali ja tako, nažalost, ne mogu. Takvi su mi blogovi najzanimljiviji. To je valjda efekat - Big brothera. Kada se žale, lakše mi je da samo mene ne more takve brige, kada su sretne i zadovoljne, radujem se zajedno sa njima, pa je i meni lepše. Na početku sam sebi obećala da neću pisati o lošim stvarima, da ne opterećujem druge, kada mi i tako ne mogu pomoći, ali ko zna, možda će se to i promeniti, vremenom.
Toliko za sada, vraćam se rintanju. Da, još samo da se izjadam zbog mog cveća. Moja velika letnja ljubav je sada samo pokušaj preživljavanja, do sledećeg leta. Dvorište mi je prepuno gradjevinskog materijala, pa je i ono preostalo cveće u jadnom stanju. Non - stop upozoravam muža i radnike da pripaze, mislim da sam im već preko glave.
Evo sličica najizdržljivijeg.
Od kissić, u 23. jun 2007 16:02:00
Od lemony, u 23. jun 2007 18:18:00
Od machor, u 23. jun 2007 18:59:00
Od Loly, u 24. jun 2007 1:40:00
Od misha (Neregistrovan) (Neregistrovan), u 25. jun 2007 7:56:00
Od Loly, u 25. jun 2007 21:47:00
Od bodulka (Neregistrovan) (Neregistrovan), u 29. jun 2007 16:41:00
ned - 01.04.2007
SPEACHLESS
---------------------------------------------
-------------------------------------------------
----------------------------------------------
---------------------------------------------
--------------------------------------
Od sandra (Neregistrovan) (Neregistrovan), u 1. april 2007 20:41:00
Od goce (Neregistrovan) (Neregistrovan), u 9. april 2007 22:42:00
